Navodimo neke najvažnije koje su zapisane u garantnom listu koje dobija svaki proizvođač, korisnik sadnog materijala.
1. Ova biljka ne trpi plavna zemljišta i mesta gde preko godine leži voda. Nivo podzemne vode treba da bude minimum 1- 2 metra ispod površine zemlje. Nadmorska visina je do 700 metara. Izdržava temperature do minus 26 stepeni, ili ako je veća , ona nebi smela da bude duže od 2-3 dana. Neophodna količina vode u prve dve godine u vegetacionom periodu da bude 550-600mm.
2. Donje lišće i zaperke kod biljaka, u intenzivnom porastu, u prvoj godini ne treba odstranjivati. Lišće je fotosintetski aparat koji služi da biljka što bolje ukoreni, da je ishrani u periodu kada joj je hrana najpotrebnija. Biljka intenzivno raste 20-30 dana posle sadnje i raste u visinu do kraja septembra meseca, posle toga stablo odrvenjava, deblja i biljka se sprema za prezimljavanje. Krajem septembra ne treba više navodnjavati biljke, pustiti ih da odrvene i da se pripreme za zimu.
3. Čepovanje / to je termin za sečenje biljke iznad zemlje/.To se radi krajem marta meseca naredne godine . Ukoliko postoji mogućnost, na odsečeno mesto staviti presvlaku od vosaka za tu namenu. Pošto na foliji ranije izbijaju izdanci, voditi računa dali će kasnog mraza u toku aprila i za one koji imaju manje površine, staviti zaštitu kako ti prvi izdanci ne bi izmrzli. Iako se desi da oni izmrznu, brzo će se pojaviti novi. Mi smo u ogledima stavljali presečene plastične flaše na ta mesta, s tim da smo ostavili vazduha na površini.
4. Kod same tehnologije sadnje treba se prilagođavati uslovima i ekspoziciji terena,/dali je ravno, nagnuto, pravac redova i sl./ U intenzivnoj proizvodnji biljke saditi na foliji i navodnjavati sistemom kap po kap.
-ukoliko je folija postavljena sa sistemom ka-po-kap, 4-5 sati pre sadnje treba navodnjavati , kako bi se taj sloj zemlje dobro nakvasio.
-biljke pažljivo vaditi iz saksije da se ne ošteti koren ili da otpadne zemlja sa njega. To se postiže dobrim zalivanjem sadnica pre nego ih vadite. Tako zemlja ostaje kompaktna oko žila. U praksi se dešava da se pojedine sadnice nepravilno oslobode saksije i to je razlog da imamo neravnomeran rast jer takvim sadnicama treba duže vremena da ukorene i počinju samostalno da se hrane u prirodnim uslovima. Prilikom sadnje biljke ne hvatati ’’za vrat’’ izdanka nego za kompaktnu masu zemlje. Ukoliko se stezanjem prignječi i ošteti sadnica, potoji mogućnost da se ista osuši ili je napadnu gljivične bolesti. Sadnicu saditi do vrha ’’patrljka’’ /tog dela gde je sečena/ izuzev ako je iz nekih razloga sadnica izdužena, tada je treba saditi do sredine izdanka kako bi je zaštitili od loma, pogotovo ako duvaju vetrovi. Biljka se isporučuje sa 15-20 cm i ako se odmah ne sadi ne treba je stavljati na mesta gde nema dovoljno dnevnog svetla jer u toku 2-3 dana ona već preraste. Da bi se zaštitili od toga , nemojte rasad zalivati par dana. Ukoliko se u toku sadnje slomi neka sadnica, nemojte je bacati nego je odsecite 2 cm iznad mesta odakle je izdanak isterao od matične biljke i na tom delu će veoma brzo izaći novi izdanak.
Ne sme se posle sadnje ni previše zalivati jer biljke tada ne rastu i počinju da žute. U praksi je to česta pojava, jer neki u početku zalivaju obilno ili oni koji to ručno rade i zalivaju 2-3 puta dnevno. Treba se prilagoditi uslovima ali nikako, da se u početku ne pretera.
Kod sadnje preporučujemo 10 grama Hydrogela plus/biljka , sredstva za čuvanje vlage. Kod stavljanja Hydrogela ne sme se celokupna količina 10 g/biljka, staviti na jedno mesto jer bi to moglo da izdigne sadnicu. To treba rasporediti unaokolo. Najbolje je da se uzme 1 kg / biljka, zemljišta koje se upotrebljava za cveće, ali sa većim sadržajem zemlje u supstratu i to se pomeša sa Hydrogelom zajedno sa mikoriznim gljivama. Mikorizne gljive će se ubuduće isporučivati po 10 grama/biljka. Mikoriza je, za one koji ne znaju šta je to, simbioza između korena i vrste gljive koja oblaže korenov sistem, ostaje u životu dokle god je biljka i koren i pomaže korenu i korenovim dlačicama moć upijanja hrane, imunitet i stabilnost, otpornost na vodu i bolesti, duplo koliko je njegova prirodna moć. Ukoliko se desi, da iz bilo kog razloga imate nejednakih biljaka, te manje biljke prihranite Humikalom /humusno đubrivo/. Pošto je to tečno stanje, dodajte 3 % azotnog đubriva ,uree ili ana, /3 kg na 100 litara vode/ i time zalivajte najmanje biljke , kako bi ih izjednačili sa onim najvećim.
6. Zaštita od korovskih biljaka je neophodna mera, pogotovo tamo gde nema folije oko biljke. Ukoliko ima folija, sa strane oko iste obavezno uništavati korov i ne dozvoliti da nadraste biljku.
Za biljke koje su čepovane ( sečene posle prve godine )
ZALIVANJE:
Sa početkom septembra obavezno da prestanu sa merama zalivanja i prihrane biljaka.
Razlog tome je da moramo biljkama omogućiti da se pripreme za zimu i niske temperature tj. da biljne sokove spuste u koren i tako izbegnu izmrzavanje stabala.
KREČENJE STABALA:
Krečenje stabala je mera koja se primenjuje kod zasada koji su prošli period čepovanja i veoma je korisna mera. Krečenjem se štiti stablo od izmrzavanja, pucanja kore i nastajanja rana tokom zimskog perioda kada ima oscilacija temperatura.
Osim sprečavanja izmrzavanja stabla, pucanja kore i zaštitnog delovanja koje ispoljavaju kreč i sumpor , premazivanjem stabla belom bojom utiče se i na odlaganje kretanja vegetacije.
Važno je krečenje stabala uraditi pravovremeno, tokom novembra ili decembra (nakon opadanja listova) jer do temperaturnih oscilacija koja izazivaju oštećenja na deblu najčešće dolazi karajem januara i tokom februara meseca .
Smeša za premazivanje :
-30-100 litara vode
-5 kg negašenog kreča
-0,5 kg kuhinjske soli
-250 grama sumpora u prahu
Pripremljena smesa treba da odstoji 3-4 dana.
Premazivanje smesom obaviti po lepom vremenu.
Kuhinjska so daje lepljivost smesi i bolje prijanjanje za koru prilikom premazivanja a sumpor ima i zaštitno dejstvo.
ZAŠTITA OŠTEĆENIH DELOVA BILJAKA:
Ukoliko dođe do oštećenja na stablu ili granama koja su nastala tokom vegetacije ili u periodu mirovanja, potrebno je oštećena mesta što pre premazati sa kalemarskim voskom koji ima ulogu da spreči ulazak zaraze i gubitak tečnosti iz stabla
